"Na Drini ćuprija" pobednik Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine

Ta predstava je imala najjaču antiratnu poruku. Pošto ne postoji jača humanistička poruka od te, a još i po delu našeg jedinog Nobelovca, nije bilo greške da ona bude izabrana. U drugačijem trenutku bi se druge predstave činile možda nekome zanimljivijim i boje režiranim. Kao što su Romeo i Julija ili Amadeus, s tim da bi ova druga uz minimalne korekcije u prvom delu, mogla da razvije svoj puni potencijal, koji je veliki, jer je i sama priča i ugao priče fantastičan i veoma smislen. A Romeo i režija Šekspira su takođe bili fascinantni. S tim što bi u sva tri slučaja trebalo zamoliti reditelje da samo malčice utišaju trenutke vikanja na sceni (na svu sreću retke), jer publika koja dolazi u pozorište ima moć percepcije i empatije , a mora da postoji i neka granica traumatizacije publike, i želja da se ona zadrži i proširi. Traumatizacija publike nije merilo kvaliteta režije, pa ne bi trebala ni da ga nepotrebno narušava, jer predstave su stvarno fantastične same po sebi.